И ми смо песници и писци

ШКОЛА

Шта је школа-

питају предшколци.

Шта је школа-

то знају основци.

 

Школа јесте

књига знања,

мајка друга,

чувар успомена,

игра симпатија,

и још нешто врло вешто,

пријатељ за сва времена.

 

Анђела Малобабић 

Пролеће у мом месту

 

 

После дуге зиме стигло је рајско пролеће. Пролеће је моје друго омиљено годишње доба.

Први весници пролећа су љубичица и висибаба. Пролеће је пуно нежних боја, као на пример бела и светло-роза. Те боје носи дрво бехар. Мириси у пролеће су предивни, осећају се у шуми. У шуми има много цвећа. Звуци пролећа су разиграни. Чује се птичји цвркут и дечја галама. Птице се враћају кући. Време је лепше него зими.

И због овога ми се свиђа пролеће.

                                                                           Јана Самаиловић

Ја сам стаклена девојчица

Рођена сам 2004 год. у београдском насељу Карабурма. Какво сам ја била дете не знам, али знам да сам свима одвлачила пажњу својим изгледом. Причаћу Вам о томе.

Тог 27. јануара вејао је снег. Када сам се родила сви су се окупили око мене . Моја необичност их је изненадила .                                                   Ја сам била од стакла. Зашто сам ја била таква нико не зна. Родитељи су ме волели бесконачно. Чували су ме брижно као очи у глави. Стално су ме брискали . Била сам сјајно провидна . Када би ме изводили напоље стављали би ме на велике јастуке да вожња у колицима буде што удобнија и безбеднија. Била сам добро дете. Морали су да ме гледају сваки минут . Бојали су се да се не поломим или повредим.                    Најгоре ми је било када су мама и тата на послу, тада нисам смела напоље. Кад се врате изведу ме напоље . Без обзиора да ли сам напољу или у кући требала сам да се пазим. Често ми се дешавало да поломим прст. Онда ме родитељи воде код стаклоресца. За час ме поправи. Деца су ме избегавала јер им је било досадно да са мном играју само друштвене игре које су за мене биле безбедне. Нисам имала другаре. Нисам била срећна. Нико ми није могао помоћи.                                     Једне ноћи док сам спавала добра вила је ушла у моју собу. Рекла је : „Драга Милице, зато што си тако добра испунићу ти твоју жељу. Претворићу те у нормалну девојчицу.“                            

Ујутру када сам се пробудила нисам могла да верујем својим очима. Могла сам да скачем . Деца су ме грлила. Родитељи су били срећни. Мама је стално викала: „Милице, Милице!“ То ме је пробудило. Морам у школу.

Добро је, све је ово био само сан!

                                                       Милица Живановић III-4

             

МОЈА ШКОЛА-МОЈ ДРУГИ ДОМ

( I место на темату поводом Дана школе)

            Чула сам да старији кажу: „Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба“.

Многи ђаци мисле да ђачко доба није најлепше, али како расту испостави се у ствари да је то доба најлепше.

У школи сам многа знања стекла уз помоћ учитељице. Она ми је помогла да савладам писање, читање, математику и још много тога. Према свима је блага и када ми она прича све ми се чини као да ми прича моја мама. Сем учитељице ту су и моји другари са којима волим да проводим време, а са неким другарицама бих волела да сам сестра.

Када уђем у школу осећам се као да сам ушла у свој дом, јер чим видим другаре и учитељицу осећам се као код куће. Када се заврши час једва чекам да одем на одмор са другарицама. Тада се шалимо и причамо. Школа није само учење, има ту и забаве, а понекад и нека симпатија.

Учионица није једино место у школи. Ту је и библиотека из које узимам књиге и читам их, а ту је и Свечана сала у којој се одржавају приредбе и слично. У школи постоји и базен на који радо идем и пливам у њему.

Понекад ме моја школа подсети на једну велику кошницу пуну вредних пчелица жељних знања.

Волим школу и она ми је као други дом. Изгледа да су старији били у праву да је ђачко доба једно од најлепших доба у животу.

                                                                                               Јана Частван

Чаробни мач

Био једном један краљ који је имао ћерку, а пошто је принцезина мајка умрла, отац се оженио једном женом. Живели су срећно у дворцу до дана када је краљ умро. После тога дана, маћеха се према принцези понашала злобно и дрско. Једне вечери принцеза поче да плаче. Плакала је све до јутра, а од њених суза настаде чаробно језеро. Маћеха се разбесне и позва аждају. Аждаја одведе принцезу у пећину и тамо је зароби. Принцезом је надвладао страх и на сваки шушањ она је мислила да је опасност. Када је принц чуо да је принцеза заробљена, он оде до једног камена и извуче чаробни мач. Принц оде у пећину аждаје и уби је као и маћеху, а у принцези се поново појавила нада. Принцеза је решила да се уда за принца и мало касније родила је децу. Они су живели срећно до краја свог живота. 

                                                                                                                    Анђела Малобабић

Ја сам стаклена девојчица

         Био једном један дечак који је жарко желео да постане стаклар. Није му полазило за руком да направи било какав предмет па ни зделу.

         Једне магловите вечери млади стаклар Коста је кришом отишао у стаклару са надом да ће успети да направи малу зделицу. Дувао је и дувао у цев, али никакав облик се није појавио. Није ни осетио да је прошло много времена и да је већ јутро. Чуо је кораке стаклара који су долазили на посао. Брзо се искрао кроз прозор. Већ следеће вечери, он поново дође у стаклару. Опет је дувао и дувао у вруће стакло, али изненада се десило чудо. Успео је да направи најлепши цвет који нико никада није направио. Одмах затим направио је и мене, Анђелу, девојчицу од стакла. У том моменту у стаклари се појави моћни чаробњак који рече: „Ако икада на ову даму ставиш нешто топло, она ће се отопити и нестати. Ја могу да ти испуним једну жељу. Добро ме слушај! Ова девојчица ће ходати, причати и бити видљива само за тебе. Најважније, биће ти друг!“ Дечак се нађе у чуду од чаробњакових речи кад зачу нечији глас: „Зашто не пођемо кући млади стаклару?“ Дечак се окрете и угледа мене. Кренуо је у неверици. Након пар дана  видео је да је девојчица стално са њим и да је то све истина а не сан. Било им је много лепо. Али онда једног лепог дана млаи стаклар крене у стаклару да покаже другим стакларима како је добар мајстор. Желео је да направи један цвет, али ја му рекох: “То не личи на цвет већ на ћуфту!“ Дечак се не наљути, али пошто је стакло било још вруће, он га узе и стави на мене. Ја сам се у трену отопила. Дечак је касно схватио да је погрешио. Али једног лепог дана он угледа лепу девојчицу по имену Анђела. Личила је на ону девојчицу од стакла коју је уништио. Доста касније је схватио да сам то ипак ја и да је пронашао своју праву љубав. Одлучио је да ме много боље чува и да ме никада не повреди.

         Волим бајке, али највише оне у којима крај није тужан. Зато је у овој бајци крај веома, веома, веома срећан.

                                                                                         Анђела Малобабић

Лажно су ме оптужили

         За школски распуст била сам код бабе и деде у Ваљеву. Једнога дана баба ме је оптужила да сам појела чоколаду за кување.

         Моја баба је у кухињи спремала и читава кућа је лепо мирисала. Ја сам се играла у дневном боравку са сестром Недом која има две године. По поду смо просуле све играчке и књиге. Неда је седела са књигом у ручицама, а около ње биле су размештене лутке и плишане животиње. Ја сам била учитељица која им је читала помало страшну причу о диносаурусима. Неда је у почетку негодовала и врпољила се, али што је прича била страшнија и она је била мирнија. Када сам дошла до дела о великом вулкану и ужареној лави, уплаши нас бабин глас из кухиње. Звала ме је да брзо дођем. Помислила сам да треба нешто да јој помогнем, али она ме је питала да ли знам где је чоколада. Управо је завршавала торту. Рекла сам да не знам, али ми није поверовала. Повикала је да сам је сигурно појела пошто сам и раније знала да узмем нешто без питања. Погледала сам и сам у кутију где стоје слаткиши, али тамо није било чоколаде. Баба ме није више грдила, али ми је рекла да то није лепо и да треба да признам да сам појела чоколаду. У том моменту, из дневног боравка се појавила и мала Неда говорећи: “Чоколада, хоће Неда чоколаде!“ Отрчала је до кутије и почела да претура. Баба ју је питала:  „Да није моја Неда појела чоколаду?“ Неда се насмејала и рекла: “Неда појела чоколаду.“ Баба ме је загрлила и рекла: „Извини Анђице моја!“

         Загонетни нестанак чоколаде био је разрешен. Сво троје смо се смејали. Баба нас је пољубила говорећи да смо ми њене чоколаде. Отишла је у продавницу по нову чоколаду, а мени је било драго што се баба уверила да је нисам слагала. И ја сам била много срећна.   

Анђела Малобабић

 

   ТАЈНА                         

                                                                                               2. јануар  2013.

Тајна некад може бити

и лепа и ружна,

некад и тужна,

нека пристојна,

а нека и не.

Каква год да буде

никоме се не сме рећи

зато што ће летећи

прелетети свако ухо.

                                    Урош Вукотић

Мила 

(Мили Јакишић)

Свима је мила Мила

и одувек је била.

Вредно и лепо је шила,

вредно и марљиво учила,

па се никад није мучила.

Била је главна цица

као њена мачка Мица.

Волела је розе,

боју салате мимозе.

                                                                                                Анисија Крстић

PROLEĆE NA LIVADI

 

            Hladna i duga zima je otišla, a zeleno i čarobno proleće ponovo došlo.

            U prvim prolećnim danima malo je hladnije, a posle otopli. Kada otopli cela priroda se budi. Uspavane životinje se bude iz zimskog sna. Drveće je obuklo svoje raznobojne haljine, a ptičice počele da pevaju svoje prolećne pesme. Izrasle su prve ljubičice i prve visibabe. Ponovo se napolju čuje dečja graja. Pčelice izlaze iz svojih zlatnih košnica i sakupljaju nektar sa šarenih cvetova.

            Proleće na livadi je veoma čarobno i lepo.

                                                                                                                                                                                       Jana Častvan

JEDAN MOJ PREDAK

          

            Ispričaću vam priču o mojo prabaki.

            Ona se zvala Alžbeta Častvan. Ona je bila Slovakinja i živela u jednom slovačkom selu Boljevci, nadomak Beograda. Bila je majka mog dede sa očeve strane. Njen otac je jako želeo sina ne bi li mu ostavio svoje imanje. Ali nažalost, njegov sin je umro, a posle toga je dobio osam ćerki. Od tih osam ćerki jedna je bila moja prabaka. I tako, imanje je morao da podeli na osam delova. Alžbeta se posle udala za mog pradedu Jana Častvana. Naporno su radili i uspeli da prošire deo imanja koji im je Alžbetin otac ostavio. Bavili su se zemljoradnjom i uzgajali konje. Takođe su izrodili četvoro dece, tri sina i jednu ćerku. Od trojice sinova jedan je i moj deka. Alžbeta i Jan su tu njihovu decu uspeli da iškoluju, udaju i ožene, a dobili su i šestoro unučadi od kojih je jedan moj tata. Kako moj deka kaže, moja prabaka je bila blaga i nije mnogo pričala, a kada bi i pričala to su bile mudre reči i lepi saveti svojoj deci i unučadima. Svi u porodici su je jako poštovali i oslovljavali je sa mamika. Mamika na slovačkom znači baka. I dan danas kada se u porodici Častvan pomene mamika, zna se da se misli na moju prabaku.

            Nisam upoznala moju prabaku i jako mi je žao zbog toga, ali zahvaljujući mom tati, deki, baki i ostalim rođacima uspomena na nju i dalje živi. Ponekad mi kažu da likom i ponašanjem podsećam na nju, pa mi je ova priča o njoj još draža.

                                                                                                                                                                                                                Jana Častvan

Advertisements

5 thoughts on “И ми смо песници и писци

    • Требало је давно да поставим, али су ми се мало улењили ђаци. Примедба је сасвим на месту, па ћемо се потрудити да то исправимо.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s