Дефицит пажње / хиперактивни поремећај

ИСПИТИВАЊА

uciteljica

Испитивања показују да готово 2/3 деце са тешкоћама при читању, писању и рачунању јесу деца са дефицитом пажње. Уз проблематику дислексије често је повезан поремећај који се назива „дефицит пажње/хиперактивни поремећај (ADHD/ADD). Ова тешкоћа код  деце недовољно је позната у нашем друштву.

ШТА ЈЕ ДЕФИЦИТ ПАЖЊЕ/ХИПЕРАКТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ?

Поремећај пажње који може бити праћен немиром и импулсивношћу (АDHD/АDD) је развојни поремећај самоконтроле. То није само развојна фаза коју ће дете прерасти, није узрокован родитељским неуспехом у васпитању нити је знак дететове „злобе“. Такозвана хиперактивност је реални поремећај, проблем и биолошке је природе. Често је  извор забринутости и родитеља и наставника, а највише штети самој деци код које је поремећај уочен.
Већина деце је у једном раздобљу живота немирна, импулсивна или непажљива. Али, да би симптоми за хиперактивност били клинички значајни и задовољавали дијагностичке критеријуме, морају бити израженији од онога што се сматра нормалним с обзиром на дететову узраст и развојни степен и у значајном степену нарушавати функционисање у различитим аспектима дететовог живота (нпр. функционисање у школи, вртићу, слободним активностима, социјалним односима).
Многа су истраживања потврдила стабилност ових симптома током времена. Основни симптоми и пратећи обрасци понашања задржавају се годинама, иако код око половине деце с овим поремећајем симптоми у великој мери нестају како се они приближавају одраслом узрасту. Овај поремећај је израженији код дечака.

КАРАКТЕРИСТИЧНА ПОНАШАЊА ХИПЕРАКТИВНЕ ДЕЦЕ

ucionica

  • Почиње да ради пре него што је добио упутство и схватио их.
  • Гледа како раде друга деца пре него што покуша да уради сам.
  • Ради пребрзо и чини непотребне грешке, а не грешке повезане с незнањем.
  • Стално је у покрету, све додирује и не може дуже време да седи на једном месту.
  • На питања одговара пребрзо и не даје себи довољно времена да размисли.
  • Није способно да следи упутства које се дају целој групи.
  • Не може запамтити упутства, иако нема тешкоћа с памћењем.
  • Прелази с једне активности на другу и ретко када завршава започете задатке.
  • Има тешкоћа у организовању писмених радова: они су обично збркани.
  • Погрешно тумачи једноставне изјаве, не разуме многе речи и реченице.
  • Може поновити изјаве које су му речене пре доста времена, а не може поновити оне које су речене недавно.
  • Лако посрне и падне, неспретно баца предмете или му они падају из руку.
  • Лако се поводи за оном децом која пуно причају и праве буку, често потпуно прекине рад да би им се придружио.
  • Превише је причљив, често прекида разговор.
  • Често напушта клупу и нешто претражује по разреду, док друга деца мирно седе.
  • Не пази када наставник нешто објашњава, гледа негде друго.
  • Често каже: „Не могу то да урадим“ и пре него што покуша, лако одустајање посебно је уочљиво код нових задатака.
  • Говори, пева и шапуће сам себи.
  • Не може изразити мисли на логичан и разумљив начин.

ПОДТИПОВИ ПОРЕМЕЋАЈА

Разликујемо три подтипа поремећаја пажње, зависно од тога који скуп симптома је најизраженији. Основни симптоми су хиперактивност, импулсивност и непажња.
1. Деца која су хиперактивна
Деца су стално у покрету, не могу мирно седети, све дирају, стално нешто запиткују, пажња им је непримерена за узраст, теже се сама играју. Због немира  хиперактивна деца су у већој опасности од повреда.
Хиперактивна деца имају потешкоћа у организацији, често заборављају понети књиге, свеске, прибор, склони су да губе своје ствари.
Због таквог понашања наставници хиперактивну децу виде као недисциплиновану. Друга деца их у почетку виде као забавне и занимљиве, међутим, када хиперактивно дете реагује импулсивно, физички или вербално нападне или повреди друго дете или га омета у учењу или игри, вршњаци га, такође, почињу одбацивати.

2. Деца која су импулсивна
Основна потешкоћа код све деце са хиперактивношћу је смањена контрола импулса, адекватних и неадекватних.
Та импулсивност, тј. реаговање без размишљања о могућим последицама понашања, изазива бројне проблеме хиперактивној деци и њиховим породицама.
У школском узрасту  импулсивност је велики проблем. Импулсивна деца су  лако наговорљива. У жељи да буду прихваћени од вршњака, често направе ствари на које их они наговарају. Врло често импулсивна деца имају тешкоћа са стварањем и одржавањем пријатељстава. Упадање у реч, наметање, говорење погрешних ствари у погрешно време, тапшање, грљење или додиривање других без разлога за то, агресивно решавање сукоба, може довести до проблема у односима са вршњацима.

ucenje

3. Деца која имају потешкоћа са пажњом и одржавањем концентрације
Због проблема са пажњом, ова деца врло тешко уче и могу имају тешкоћа са успехом, али и са усвајањем практичних и моторичких вештина.
Многи проблеми хиперактивне деце који се односе на школске и социјалне вештине заправо су узроковани неспособношћу ове деце да задрже концентрацију довољно дуго како би могла научити оно што је потребно.

ЗАДАТАК РОДИТЕЉА И УЧИТЕЉА
Задатак родитеља
или учитеља је да буду позитивни, да посматрају, коментаришу и награђују добро и пожељно понашање.
Како то учинити?

  • Похвала мора непосредно да следи пожељно понашање.
  • Похвала мора бити повезана са конкретним понашањем.
  • Похвала мора бити конкретна и специфична (на пример, „Срећна сам кад се тако тихо играш“).
  • Похваљујте дете смешком и погледом, али и самим речима.
  • Уз саму фразу, помилујте, загрлите или пољубите дете.
  • Приметите и похвалите дете сваки пут када се добро понаша, немојте чувати похвале само за савршено понашање.
  • Користите се похвалама константно, сваки пут кад уочите понашање које желите да подстакнете
  • Похваљујте дете и пред другима.

Објасните детету последице доброг понашања како би оно знало кад и што ће добити ако се понаша прикладно.
Игноришите непожељно понашање (ако су деца стално у казни због нечега, могу се обесхрабрити).

Развијте позитивно самопоштовање  детета

Хиперактивна деца често су врло креативна и имају посебне таленте. Њихове предности и снаге морају се препознати и искористити, чак и када се ти таленти не уклапају у наша очекивања.

Јасно комуницирајте са  дететом
Ова деца захтевају што јаснију комуникацију.

  •     Упутства треба да  буду једноставна, сажета и конкретна.
  •      Држите руке на раменима детета док му говорите шта желите да уради.
  •      Гледајте дете у очи.
  •      Говорите смиреним, али одлучним гласом.
  •      Инсистирајте на томе да дете послуша и уради то што му говорите.
  •      Може помоћи ако од детета затражите да понови шта желите да уради.

САВЕТИ ЗА НАСТАВНИКЕ

Треба да забележе шта имају за домаћи задатак.

Треба да седи у првој клупи и да има што мање ствари на столу.

Не треба да седи поред прозора или врата, јер ће га све што се дешава ван учионице више занимати.

Правила у учењу:

  • Разделити градиво на мање делове.
  • Сложена упутства при решавању задатака или тестова разбити у више једноставнијих упутстава.
  • Смањите број писмених задатака, и ако је потребно, продужите време рада хиперактивном детету.
  • Када дајете упутства целом разреду, станите поред хиперактивног ученика док то радите. За објашњавање задатка користите се његовом књигом или свеском.
  • Хиперактивној деци може се смањити фрустрација током наставе омогућавајући кратке паузе или излазак из разреда.

Важно је да запамтите да код хиперактивне деце вреди правило ПОЗИТИВНО ПРЕ НЕГАТИВНОГ.


ТЕШКОЋЕ С
А УЧЕЊЕМ

Хиперактивност, импулсивност и тешкоће са одржавањем пажње могу озбиљно нарушити дететову способност за учење. Та деца често, осим ако су посебно интелигентна, почињу да заостају за разредом. То је, уз проблеме у понашању, још један од разлога због којих им се деца ругају и због којих их родитељи кажњавају. Хиперактивна деца због својих потешкоћа у школи могу развити осећај одбачености од вршњака, што само додатно погоршава стање.

Велики проценат хиперактивне деце има специфичне тешкоће при учењу, пре свега тешкоће у читању и писању. С обзиром на то да се цео образовни систем темељи на способности читања и писања, и да је успешно читање и писање нужно за учествовање у настави било ког предмета, хиперактивна деца често имају проблем са оценама. Једном када заостану за вршњацима, врло тешко то надокнађују. Због свог поремећаја имају и низ других проблема. Не могу се концентрисати једнако дуго као њихови вршњаци. Бука и покрети око њих врло им лако скрећу пажњу. Врло често пропусте важне информације или упутства што им их даје учитељ, јер су заокупљени размишљањем о нечем другом. Многи од њих имају врло неуредан и нечитљив рукопис, што им ствара додатне тешкоће. Они га и сами врло тешко разумеју и читају.

Како би се превентивно спречило развијање даљих проблема, битно је да наставници разумеју специфичан начин функционисања хиперактивне деце.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s