Дефицит пажње / хиперактивни поремећај

ИСПИТИВАЊА

uciteljica

Испитивања показују да готово 2/3 деце са тешкоћама при читању, писању и рачунању јесу деца са дефицитом пажње. Уз проблематику дислексије често је повезан поремећај који се назива „дефицит пажње/хиперактивни поремећај (ADHD/ADD). Ова тешкоћа код  деце недовољно је позната у нашем друштву.

ШТА ЈЕ ДЕФИЦИТ ПАЖЊЕ/ХИПЕРАКТИВНИ ПОРЕМЕЋАЈ?

Поремећај пажње који може бити праћен немиром и импулсивношћу (АDHD/АDD) је развојни поремећај самоконтроле. То није само развојна фаза коју ће дете прерасти, није узрокован родитељским неуспехом у васпитању нити је знак дететове „злобе“. Такозвана хиперактивност је реални поремећај, проблем и биолошке је природе. Често је  извор забринутости и родитеља и наставника, а највише штети самој деци код које је поремећај уочен.
Већина деце је у једном раздобљу живота немирна, импулсивна или непажљива. Али, да би симптоми за хиперактивност били клинички значајни и задовољавали дијагностичке критеријуме, морају бити израженији од онога што се сматра нормалним с обзиром на дететову узраст и развојни степен и у значајном степену нарушавати функционисање у различитим аспектима дететовог живота (нпр. функционисање у школи, вртићу, слободним активностима, социјалним односима).
Многа су истраживања потврдила стабилност ових симптома током времена. Основни симптоми и пратећи обрасци понашања задржавају се годинама, иако код око половине деце с овим поремећајем симптоми у великој мери нестају како се они приближавају одраслом узрасту. Овај поремећај је израженији код дечака.

КАРАКТЕРИСТИЧНА ПОНАШАЊА ХИПЕРАКТИВНЕ ДЕЦЕ

ucionica

  • Почиње да ради пре него што је добио упутство и схватио их.
  • Гледа како раде друга деца пре него што покуша да уради сам.
  • Ради пребрзо и чини непотребне грешке, а не грешке повезане с незнањем.
  • Стално је у покрету, све додирује и не може дуже време да седи на једном месту.
  • На питања одговара пребрзо и не даје себи довољно времена да размисли.
  • Није способно да следи упутства које се дају целој групи.
  • Не може запамтити упутства, иако нема тешкоћа с памћењем.
  • Прелази с једне активности на другу и ретко када завршава започете задатке.
  • Има тешкоћа у организовању писмених радова: они су обично збркани.
  • Погрешно тумачи једноставне изјаве, не разуме многе речи и реченице.
  • Може поновити изјаве које су му речене пре доста времена, а не може поновити оне које су речене недавно.
  • Лако посрне и падне, неспретно баца предмете или му они падају из руку.
  • Лако се поводи за оном децом која пуно причају и праве буку, често потпуно прекине рад да би им се придружио.
  • Превише је причљив, често прекида разговор.
  • Често напушта клупу и нешто претражује по разреду, док друга деца мирно седе.
  • Не пази када наставник нешто објашњава, гледа негде друго.
  • Често каже: „Не могу то да урадим“ и пре него што покуша, лако одустајање посебно је уочљиво код нових задатака.
  • Говори, пева и шапуће сам себи.
  • Не може изразити мисли на логичан и разумљив начин. Наставите са читањем

Сеоска кућа

  •        У прошлости, куће у Србији грађене су искључиво од дрвета. Постојале су две врсте кућа: брвнаре (грађене од дебелих дрвених стабала – брвана) и талпаре ( грађене од дасака (талпи) и покривене сламом, трском, прућем или даскама). Касније су прављене и тзв.чатмаре (око дебелих дрвених стубова оплитало се пруће лепљено блатом и плевом.

kuce 1                       kuce 2                       kuce 3

 

  •        Куће су кречене споља и изнутра и покриване ћерамидом (црепом коритастог облика).

ceramida

 

  •      У брдовитијим и каменитијим пределима кућесу биле подзидане каменом (ту се налазио подрум).
  •      На страни на којој је главни улаз свака кућа имала је трем. Истакнути део трема звао се доксат.

 

doksat

 

  •      Унутрашњост куће делила се на два главна одељења: пространије, у коме гори ватра звало се “кућа“, а друго у коме се спава звало се соба.
  •      Вајати су се налазили у истом дворишту (за ожењене мушкарце  и њихове породице).

vajat