Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. Његова личност је остварила велики утицај на средњевековно српско књижевно стваралаштво, а његов култ се вековима негује у српском народу.
Свети Сава и ђаци
Свети Сава био је и учитељ. Једном његовом ђаку, једанпут, нестане посуда меда. Да би пронашао крадљивца, Свети Сава узвикне гласно својим ђацима: „Ко је украо мед, пашће му данас пчела на капу.” Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је украо био мед непрестано се пазио да му пчела не падне на капу, и тако је у крађи ухваћен.
Српкињица
Војислав Илић
– Српкињице селе, Српкињице млада,
Где си до сада била? Куда мислиш сада?
– У игри, у пољу провела сам лето,
Па весело сада у школу ме ето.
Ах, како је лепо, кад би мого знати,
Равним пољем ићи, шарено цвеће брати!
Мој најлепши венац, што сам пољем брала,
Учитељу своме баш јутрос сам дала-
Тим најлепшим цвећем, као даром славе,
Да икону кити светитеља Саве.
Учитељица Мила 